Десни барјактар Мустај-бега личког и Росанда кћерца Дасовића бана (Сарајево) 0001    Пије вино бег Мустај бег лички, 0002    А у својој Лики и Врљики 0003    И на својој на бојали кули. 0004    Четири га дворе барјактара. 0005    С њиме пије тридес’т агалара; 0006    Беже често гледа на џамове, 0007    На џамове соби са дв’је стране. 0008    Пита њега тридес’т агалара: 0009    „Бег Мустај бег, земљи господару! 0010    Што ти често гледаш на џамове, 0011    На џамове с’ обадвије стране?! 0012    Њима вели бег Мустај бег лички: 0013    „Прод’те ме се, моје аге драге! 0014    Ако гледам за невољу љуту: 0015    Нема мога десног барјактара, 0016    Отишо је у чету јуначку, 0017    Четири ми ваде оставио: 0018    Једну ваду за једну недјељу, 0019    Другу ваду за другу недјељу, 0020    Трећу ваду за трећу недјељу, 0021    А четврту читав мјесец дана, 0022    Па узјаха на дората свога, 0023    Са дората мени бесједио: 0024    „Бег Мустај бег, земљи господару! 0025    Кад не дођем за пун мјесец дана, 0026    Ти се сунцу и мјесецу надај, 0027    Не надај се десном барјактару” ” 0028    Па отјера пехливан дората. 0029    Па прођоше четири мјесеца, 0030    Нигдје десног барјактара нема, 0031    Нек’ Бог знаде — јесте погинуо. 0032    Ако буде десни погинуо, 0033    Већ се наша одломише крила! 0034    Да ја знадем и да могу знати, 0035    Којијем бих сентом ударио, 0036    Ударио и сентом и св’јетом, 0037    Бих ја много положио благо, 0038    Задрмо бих серхат и Крајину, 0039    Повуко бих од боја топове, 0040    Удрио бих низ земљу ћесарску, 0041    Покајо бих десног бајрактара.” 0042    У ријечи, у којој бијаху — 0043    Истом тутањ уз високу кулу, 0044    Лете бегу на муштулук туди: 0045    „Дај муштулук, бег Мустај бег лички; 0046    Ето десног бајрактата твога! ” 0047    Скочи беже на ноге лагане, 0048    А дохвати дурбин с чивилука, 0049    Па окрену низ поље широко, 0050    Па под кулом поље покупио, 0051    Насмија се бег Мустај бег лички; 0052    Питају га аге и бегови: 0053    „Што се смијеш, земљи господару?” 0054    А стаде им беже казивати: 0055    „Ето десног бајрактара мога, 0056    Жида му се џида на рамену, 0057    Па на џиди од аждахе глава, 0058    До пола је крви обојена, 0059    А од поле чохом опшивена, 0060    За њим чекрек игра бедевија; 0061    Ја му џиду знадем и кобилу: 0062    Џида му је Јањчић генерала, 0063    Бедевија морског генерала, 0064    С обојицом мејдан дијелио, 0065    Обојицу стеко на мејдану, 0066    Сигуран је, оба ми свијета!” 0067    Полетјеше аге и бегови, 0068    Да осејре десног бајрактара, 0069    Полетјеше џаму и пенџеру, 0070    А бајрактар одјаха под кулу, 0071    Па он џиду прислони уз кулу. 0072    Висока се џида пригодила, 0073    И на џиди од аждаје глава, 0074    Дохватио џаму и пенџеру, 0075    Па зазјехта од аждахе глава, 0076    Зазјехтала на џаму пенџеру, 0077    Засјецаше све филови зуби, 0078    Све из њиха жива ватра с’јева, 0079    Све сукнуше аге и бегови, 0080    Све сукнуше одаји за врата. 0081    Њима вели бег Мустај бег лички: 0082    „Не бојте се моје аге драге, 0083    Од мртве се поплашисте главе, 0084    Како бисте стали на мејдану, 0085    Дочекали џиду од челика 0086    И на њојзи од аждахе главу, 0087    Ко што онај десни бајрактаре?” 0088    Док одаји полетјеше врата, 0089    Док улетје десни бајрактаре, 0090    Омах бегу полетио руци; 0091    Не да му се беже пољубити, 0092    Већ пред њиме на ноге скочио, 0093    За десне се руке прихватише, 0094    За јуначко здравље испиташе, 0095    Па рекоше, да су здраво били! 0096    Док одаји полетјеше врата, 0097    Па униђе туцак невољниче, 0098    Па им туцак вели у одаји: 0099    „Које вам је бег Мустај бег лички?” 0100    Па му аге прстом казиваху: 0101    „Е оно је међу пенџерима.” 0102    Па им туцак вели у одаји: 0103    „Под’јелите аге и бегови, 0104    Порад Бога и једног свијета!” 0105    Сваки ага по жут дукат даде, 0106    Бег Мустај бег три дуката жута. 0107    Реда доде десном бајрактару, 0108    Он захмури у џепове руке, 0109    Па му даде тридес’т маџарија. 0110    А кад туцак угледа дукате, 0111    Па пред њиме црну земљу љуби, 0112    Е ’вако му туцак бесједио: 0113    „Примако ти дорат на мејдану 0114    И сабља ти твоја димискија!” 0115    Оде туцак низ високу кулу, 0116    А кад туцак на авлију сиђе, 0117    Ту се дорат бајрактарев вода, 0118    До дората чекрек бедевија. — 0119    Ја да видиш туцак невољника, 0120    Примаче се пехливан дорату, 0121    Па му ноге диже све четири, 0122    Па дората у копита љуби, 0123    Загрну му хашу позлаћену, 0124    Па га руком плешће по сапима, 0125    Е ’вако му туцак бесједио: 0126    „Давор доро, бајрактара крила! 0127    Како те је роса попанула, 0128    Док донио самог бајрактара, 0129    Ако Бог да и срећа од Бога, 0130    И боље ће тебе попанути, 0131    Када сиђеш у росно Приморје, 0132    До бијеле Дасовића куле 0133    И донесеш бајрактара свога, 0134    А изнесеш Росу на сапима. 0135    Милу кћерку Дасовића бана!” 0136    Све то гледа бег Мустај бег лички, 0137    Па бесједи агам’ и беговим’: 0138    „Видите ли моје аге драге, 0139    А шта раде жуте маџарије?” 0140    Оде туцак низ турску Крајину. 0141    Куд год иде, у Приморје сиђе 0142    До бијеле куле Дасовића, 0143    Па се бану свали у авлију. 0144    На авлију шадрван водица, 0145    Туди сједи Дасовићу бане, 0146    Пије бане вино и ракију, 0147    А служи га Росанда дјевојка. 0148    Туцак њима Бога напомену, 0149    А они му здрављем прихватише. 0150    Још га пита Дасовићу бане: 0151    „Ја туцаче, болан невољниче! 0152    Гдје си био, гдје си тавновао?” 0153    А туцак му рече на авлији: 0154    „Господару, Дасовићу бане! 0155    Тавново сам на турској Крајини 0156    У Турчина Танковић Османа, 0157    Натако ми челик халку тешку, 0158    Испушћа ме из зиндана свога. 0159    Да му много просим дуговање, 0160    Дуговање хиљаду дуката,” 0161    Опет вели Дасовићу бане: 0162    „Ја туцаче, болан невољниче! 0163    Кад си био на турској Крајини, 0164    Јеси л’ барем Лики силазио, 0165    Силазио Лики и Врљики? 0166    Ја знадеш ли личког Мустај бега 0167    И његова десног бајрактара? 0168    Несретан је, сам га Бог убио! 0169    Скорома је овдје доходио, 0170    Голему ми штету учинио: 0171    Погуби ми до два генерала, 0172    Погу би ми Јањчић генерала, 0173    Одвео му чекрек бедевију, 0174    Погубими морског генерала, 0175    Однесе му џиду од челика 0176    И на џиди од аждахе главу.” 0177    А рече му туцак на авлији: 0178    „Господару, Дасовићу бане! 0179    Слазио сам Лики и Врљики, 0180    Добро знадем личког Мустај бега 0181    И његовог десног бајрактара; 0182    Ја какав је, весела му мајка! 0183    Црна ока а чела широка, 0184    Своје мрке одгојио брке, 0185    Љепоте му низ Талију нема 0186    Ни у мушке ни у женске главе, — 0187    Сја му сунце измеду обрва,” 0188    Онда рече Дасовићу бане: 0189    „Ја Росуља, моја кћери драга! 0190    Узми сужња за десницу руку, 0191    Па га подај у моју пивницу, 0192    Нека туди једну ноћцу ноћи. 0193    Нек’ у јутро мени овдје дође, 0194    А ја ћу га добро угледати.” 0195    Једва она тога дочекала, 0196    Прихвати га за десницу руку, — 0197    Не води га у пјану пивницу, 0198    Већ одведе у кафаз одају, 0199    На мехко га шилте посадила, 0200    Па га пита Росанда дјевојка: 0201    „Ја туцаче, мој по Богу брате, 0202    Је ли лијеп десни бајрактаре?” 0203    А њој туцак вели у одаји: 0204    „Јесте госпо, господства ми твога! 0205    Љепоте му низ Талију нема 0206    Ни у мушке ни у женске главе, 0207    Сја му сунце између обрва.” 0208    А вели му Росанда дјевојка: 0209    „Ја туцаче, мој по Богу брате! 0210    Би л’ ти мене нешто послушао?” 0211    А вели јој туцак у одаји: 0212    „Хоћу госпо, господства ми твога! 0213    Сад да рекнеш, сић’ ћу на Крајину.” 0214    А вели му кафазлија Роса: 0215    „Да ми књигу снесеш на Крајину, — 0216    А ево ти огра маџарија, 0217    На њојзи је хиљада дуката, — 0218    Па да сиђеш Лики и Врљики, 0219    А до куле бега Мустај бега, 0220    Да му књигу шаровиту дадеш. 0221    Нек’ ми спреми десног бајрактара” 0222    А туцак јој рече у одаји: 0223    „Пиши, госпо, књигу шаровиту!” 0224    Па госпоја књигу начинила, 0225    Па је даде сужњу из зиндана, 0226    Оде књига на турску Крајину. 0227    Прије зоре туцак полазио, 0228    Прије зоре и прије сабаха, 0229    На велика четири сахата. 0230    Куд год ишо, конаке чинио, 0231    Здраво Лики и Врљики сиђе, 0232    Како сиђе, на кулу изиђе. 0233    Ту бијаше бег Мустај бег лички, 0234    Беже сједи, пијућ хладно вино, 0235    Четири га дворе бајрактара, 0236    И до њега тридес’т агалара, 0237    Њима туцак хваљеницу викну, 0238    Они њему здрављем прихватише. 0239    А рече му бег Мустај бег лички: 0240    „Каурска си сада књигоноша, 0241    Дај дер мени књигу шаровиту!” 0242    Сужањ њему вели у одаји: 0243    „Господару, бег Мустај бег лички! 0244    Не дам књигу од руке до руке, 0245    Дај ми твога десног бајрактара, 0246    Да му књигу шаровиту дадем,” 0247    Њему рече бег Мустај бег лички: 0248    „Овдје десног бајрактара нема, 0249    Спремио сам њега у чифчије, 0250    Да чифчијам’ сјемена дијели, 0251    Не ће доћи за четр’ест дана.” 0252    Ондар викну бег Мустај бег лички, 0253    Викну свога слугу Мехемеда: 0254    „Мехемеде, права слуго моја! 0255    Узми сужња за десницу руку, 0256    Па га подај на моје конаке, 0257    Када сужња на конаке дадеш, 0258    Ти се мени на кулу поврати, 0259    Имам теби нешто бесједити.” 0260    Одведе га слуга Мехемеде. 0261    Поврати се бегу на чардаке; 0262    Рече њему бег Мустај бег лички: 0263    „Мехемеде, права слуго моја! 0264    Ти униђи у женске одаје, 0265    Скупи моје бајрамске хаљине, 0266    Што облачим на бајрам џамији, 0267    Натовари лејлек црвен чадор, 0268    Црвен чадор од свиле црвене, 0269    Па ево ти лист књиге танахне, 0270    Па ти хајде десном бајрактару, 0271    Па ти кнеза Николицу нађи, 0272    Подај књигу кнезу Николици, 0273    Нека скупи хиљаду чифчија, 0274    Нека попну црвена чадора, 0275    Нека дворе десног бајрактара, 0276    Нек’ обуче десни бајрактаре, 0277    Нек’ обуче све моје хаљине. 0278    Кад однесеш све моје хаљине, 0279    И однесеш великог чадора, 0280    Ти се мени до сабаха врати, 0281    Да прихватиш хитру књигоношу, 0282    Кад осване и сунце огране, 0283    Да га водиш десном бајрактару.” 0284    Момак узе хитру књигоношу, 0285    На бегове одведе конаке, 0286    Намири он хитру књигоношу, 0287    Па се бегу на кулу поврати, 0288    Па му рече бег Мустај бег лички: 0289    „Хајд’ искупи све моје хаљине, 0290    Све у срми и у чисту злату, 0291    Па ти хајде десном бајрактару, 0292    Подај њему све моје хаљине, 0293    Нек’ обуче десни бајрактаре, 0294    Нек’ чифчије чадор ми разапну, 0295    Па ти води хитру књигоношу.” 0296    Одведе га десном бајрактару, 0297    Кад каурска књигоноша дође, 0298    Кад угледа десног бајрактара, 0299    Сав у срми и у чисту злату, 0300    Њега двори хиљаду чифчија, 0301    Три пута је земљу пољубио, 0302    Док је скуту дошо и кољену, 0303    На кољену књигу оставио; 0304    Узе књигу десни бајрактаре, 0305    Па на књизи печет разломио, 0306    А кад види, шта му књига каже, 0307    Па он хитрој вели књигоноши: 0308    „Слушај море, хитар књигоноша! 0309    Другу ћу ти књигу направити, 0310    Па понеси Росанди дјевојци, 0311    Селам ћеш ми Роси понијети, 0312    Ја не могу њојзи силазити 0313    У каурско широко Приморје 0314    За четр’ест читавијех дана, 0315    А чифчијам’ ваља дијелити, 0316    Дијелити сјеме и волове.” 0317    Па се маши руком у џепове, 0318    Извади му тридес’т маџарија: 0319    „Куп’ опанке и напиј се пива !” 0320    Још начини књигу шаровиту, 0321    Па опреми Росанди дјевојци. 0322    Каурска се врати књигоноша. 0323    Па прођоше три бијела дана, 0324    Баш три дана и три тавне ноћи, 0325    Онда момка мисли притискоше, 0326    Сам у себи момак бесједио: 0327    „Кад ће проћи то чет’рест дана, 0328    Бога ми их ни чекати не ћу!” 0329    Веће викну кнеза Николицу: 0330    „Права слуго, Николица кнеже! 0331    Повед’те ми пехливан дората” 0332    Доведоше пехливан дората, 0333    Па се десни стаде опремати, 0334    А нареди кнезу Николици: 0335    „Турска слуго, кнеже Николица! 0336    Кад у јутро био дан осване, 0337    А ти сиђи Лики и Врљики, 0338    Па кад сиђеш Лики и Врљики, 0339    Право бегу на кулу изиђи. 0340    Кад успита бег Мустај бег лички: 0341    Је ли тамо десни бајрактаре? 0342    Па ти њему по истини кажи; 0343    Отишо је у росно Приморје.” 0344    Па он спреми својега дората, 0345    А прихвати џиду од челика, 0346    Јахну момак на коња дората; 0347    Куд год иде на Приморје сиђе 0348    До бијеле Дасовића куле. 0349    По акшаму међу јацијама 0350    Прикучи се Дасовића кули, 0351    Па он сјаха са коња дората; 0352    Хода момак око танке куле, 0353    Врло кула танка, а висока, 0354    А на кули муми горијаху, 0355    Горијаху муми и фењери, 0356    А он ситне мердевине тражи. 0357    Он не море наћи мердевина, 0358    Па он приђе до дората свога, 0359    На дорату бисаг отворио, 0360    Па извади гајтан-мердевине 0361    Од пет стотин’ ситних басамака 0362    И на њима куке од челика; 0363    Баци куке уз високу кулу, 0364    Закучише куке за јабуке. 0365    Закучише куке за демире, 0366    Оде момак бројит басамаке. 0367    Кад изиђе до џамли пенџера, 0368    Прихвати се за демире руком, 0369    Па погледа црнијем очима, 0370    Ал’ то бјеше Росина одаја, 0371    Код ње горе четири свијеће, 0372    А дворе је четири робиње, 0373    А под њом су четири душека. 0374    Она рони сузе низ образе 0375    Њојзи веле четири робиње: 0376    „Што ти рониш сузе низ образе? 0377    Лете сузе низ бијело лице, 0378    Кано бисер низ бијелу свилу.” 0379    А рече им Росанда господа: 0380    „Прод’те ме се четири робиње, 0381    Немојте ми на јад пристајати, 0382    Бијах драгог себи загледала, 0383    Ето тамо у турској Крајини 0384    По имену десног бајрактара, 0385    Спремила сам њему књигоношу, 0386    Да ми десни у Приморје сиђе, 0387    Да ме води на турску Крајину. 0388    Отолич ми књигоноша дође, 0389    Донесе ми књигу шаровиту, 0390    Он не море у Приморје сићи, 0391    Док не прође за четр’ест дана, — 0392    Кад ће проћи то четр’ест дана.” 0393    Десни јој се са пенџера јави, 0394    Е ’вако јој момак бесједио: 0395    „Ој Росуљо. срце из њедара! 0396    Сишо сам ти у росно Приморје, 0397    Ево мене на пенџеру твоме.” 0398    А она га гледа попријеко, 0399    Е ’вако је њему бесједила: 0400    „Кин’ с’ отален од мора катано, 0401    Ја нијесам лица одгојила, 0402    Да га бале по мору катане. 0403    Пуна ми је пушка потајница, 0404    Пазбићу ти чело на четверо, 0405    Испашће ти оба ока врана!” 0406    А рече јој момак на пенџеру: 0407    „Ој Росуљо, срце из њедара! 0408    Зар ћеш убит бајрактара свога? 0409    Ја сам главом десни бајрактаре!” 0410    Онда вели Росанда дјевојка: 0411    „Кад си главом десни бајрактаре, 0412    Ја сам много потрошила благо 0413    По Грцима и по трговцима, 0414    Док сам суре себи набавила, 0415    Добавила десног бајрактара. 0416    Ја имадем суре у џепов’ма.” 0417    Па прикучи муме и фењере, 0418    А извади суре из џепова, 0419    Гледа суре, гледа бајрактара, 0420    Па се слика с лицем подудари, 0421    У одаји она бесједила: 0422    „Јесте”, каже, „оба ми свијета! 0423    Сишо мени десни бајрактаре.” 0424    Е ’вако је њему бесједила: 0425    „Бајрактару, срце из њедара!” 0426    Доље сиђи под високу кулу, 0427    Да т’ отворим демирли капију, 0428    Да уведем тебе и дората.” 0429    Па отрка Росанда дјевојка, 0430    Па на кули отворила врата, 0431    Он остави својега дората, 0432    Остави га на мермер авлији, 0433    Узеше се за бијеле руке, 0434    Изиђоше у кафаз одају 0435    И падоше по мехку душеку: 0436    Љубнуше се и два и три пута, 0437    Да ко броји хиљада би била. 0438    Моли јој се десни бајрактаре: 0439    „Ој Росуљо, срце из њедара! 0440    Плахо ме је дорат уморио, 0441    Да ти легнем на бијело крило, 0442    Мало санак хоћу боравити.” 0443    Узе њега Росанда дјевојка, 0444    Не море га млада прегорјети, 0445    Да јој спава на бијелу крилу, 0446    Е ’вако је њему бесједила: 0447    „Бајрактару, срце из њедара! 0448    Сабах-зора, птице запјеваше, 0449    Баш даница помолила лице, 0450    За њом бјеше сунце устопице, 0451    Да бјежимо на турску Крајину, 0452    Каури ће наске потпазити, 0453    Лудо ћемо изгубити главу.” 0454    Скочи момак ко да се помами, 0455    Е ’вако му Роса бесједила: 0456    „Причекај ме у кафаз одаји, 0457    Док се млада ја на кули спремим.” 0458    Оде Роса у другу одају, 0459    Па украде два близанца сина, 0460    И Роса се млада опремила, 0461    У б’јелу се замотала свилу, 0462    Дјецу даде десну бајрактару, 0463    Дјецу метну у своје бисаге: 0464    „Чувај дјецу, ако ти ваљаду.” 0465    Па слетјеше на мермер авлију, 0466    Момак дјецу метне у бисаге, 0467    Па узјаха својега дората, 0468    Роси пружи своју десну руку, 0469    Роса њему пружи обадвије, 0470    Па је за се на дората баци; 0471    Три пута је утегнуо пасом, 0472    А четврти од сабље кајасом, 0473    Па истјера коња из авлије, 0474    Па изиђу у поље широко, 0475    Полетје му дорат преко поља, 0476    Кано з’вјезда преко ведра неба. 0477    Турски сабах бјеше за клањање, 0478    Момак стиже на тромеђу пусту, 0479    Док плануше каурски топови 0480    У широком каурском Приморју, 0481    Два у једно, по двадес’т заједно, 0482    Бију барде а бију лумбарде, 0483    По градов’ма шибе припуцују, 0484    Каурска се земља запалила. 0485    Ал залуду — фајде не имаде, 0486    Приђе момак у турску Крајину 0487    И однесе кићену Латинку 0488    И банова два близанца сина. 0489    Иде момак уз поље широко, 0490    Веће хоће Лики и Врљики, 0491    Опази га бег Мустај бег лички, 0492    Према њему алај избацио, 0493    Изведе их на високу кулу. 0494    Саста му се тридес’т хош-ђелдија. — 0495    У ријечи у којој бијаху, 0496    Док банова књигоноша стиже 0497    Из широка каурска Приморја, 0498    Бан спремио књиге шаровите, 0499    А на руке бегу Мустај бегу: 0500    „Бег Мустај бег, земљи господару 0501    Од крваве Лике и Врљике! 0502    Ишћи благо, кол’ко теби драго, 0503    Поврати ми двоје дјеце мале, 0504    Ти их немој вјером превјерити, 0505    Ја л’ их немој глади напатити.” 0506    А бег њему књигу повратио: 0507    „Спреми мени три товара блага, 0508    Сад сам свога десног оженио, 0509    Оженио десног бајрактара, 0510    Ваља кулу њему направити, 0511    Спреми мени четр’ест сејсана, 0512    Чиста руха и сребрена суда, 0513    То је рухо Росанде дјевојке.” 0514    Бан му спреми три товара блага 0515    И спреми му четр’ест сејсана; 0516    Он му врати два близанца сина. 0517    На томе су и мир учинили, 0518    А мене су овамо опремили, 0519    Да ја кажем честитој господи, 0520    Да им кажем каконо је било, 0521    Од старога вакта и земана, 0522    Шта су стари радили јунаци.